21.01.2008 Nazad  


Inđijski fudbal na dobrom putu
Rođeni Inđinčanin, fudbaler Zoran Janković, reprezentativac Bugarske, novogodišnje praznike je, umoran od putovanja po svetu, dočekao u krugu svoje male porodice u Novom Sadu. Najviše zbog putovanja i ljubavi prema fudbalu, kako kaže, želeo je da ostane u tom sportu i dosegne vrh, a sad je već šest godina stalno na relaciji Bugarska – Kina, željan odmora i anonimnosti. I u jednoj i u drugoj zemlji ima status zvezde. A u Bugarsku je otišao u junu 2000. godine iz FK „Vojvodina“, koja je bila u prvoj ligi.

- Najpre sam igrao za bugarski klub „Liteks“ u kome je, inače, bilo dosta stranaca, među njima i Brazilaca. Sticajem okolnosti, Nebojša Jelenković iz Novog Sada i ja, već posle tri meseca smo dobili pasoše s dvojnim državljanstvom kako bi mogli da prime još inostranih igrača. Nakon godinu dana, usledio je i poziv od selektora da nastupam za reprezantaciju Bugarske, što je do sada bilo ukupno 36 puta i to je prilično mnogo za jednog stranca. Za njih sam igrao i na Evropskom prvenstvu 2004. godine u Portugaliji. Iako smo doživeli poraz, sama kvalifikacija je bila uspeh, zato što je to Bugarskoj bilo drugi put da se kvalifikuje uopšte u Evropu – priseća se odlaska u Bugarsku Zoran Janković i dodaje da mu je najvažnija i najbolja pobeda bila protiv Hrvata u Sofiji za Evropsko prvenstvo.

Inače, otkad igra za reprezantaciju Bugarske, Janković nastupa sve vreme u Kini, gde ga zovu Bugarinom i gde je dva puta sa kineskim „Dalijanom“, klubom sa najvećim uspesima, poput naše „Zvezde“, osvojio titule šampiona države, kup i superkup Kine, pa ni ne čudi što Janković tamo ima status zvezde.

Preko Interneta, kako kaže redovno prati uspehe FK „Vojvodine“, ali i „Inđije“, kluba iz koga je ponikao i već sa 15 godina debitovao za prvi tim. Kaže da je to bilo dosta teško u tim godinama, a posle toga je otišao u čačanski „Borac“, odakle je na služenju vojnog roka bio u Kragujevcu i za „Arsenal“ redovno igrao i trenirao. Od malog kluba, napravljen je dobar tim. Nakon toga, Janković odlazi u „Železnik“ u Beogradu gde je ostao dve godine, a za to vreme Klub je ušao i u prvu ligu. Sledi „Vojvodina“ i plasman u finale Toto kupa, što je bio najbolji rezultat. Kada su nedavno utakmicu igrali „Vojvodina“ i „Inđija“, Janković kaže da je zbivanja pratio iz Kine preko Interneta, te da je navijao za oba tima u kojima je igrao.

- U dubini duše sam mislio da će pobediti „Vojvodina“, ali u inđijskoj školi fudbala su stasavale dobre generacije, što se sad i pokazalo. Ipak, jedan moj tim je pobedio, a drugi moj tim je izgubio. Niko nije očekivao da će „Inđija“ pobediti „Vojvodinu“, ali se ta škola pokazala dobrom, kao i velika ulaganja u inđijski fudbal. Gradonačelnik Goran Ješić ulaže dosta u taj Klub, gde je i sam igrao, i to baš u isto vreme kad i ja. I njegov otac je igrao, i brat. Žao mi je što je Ješić imao gadnu povredu, jer je stvarno bio uspešan fudbaler, slobodno mogu reći, kao što je sada uspešan gradonačelnik i političar. On ima ozbiljne planove, upućen sam u izgradnju novog fudbalskog stadiona, a to je i jedan od uslova kojim će se ispuniti cilj povratka u Prvu ligu. Na dobrom su putu da se vrate, jer su u strukturama uprave svi bivši fudbaleri, koji su i igrali za taj klub i to je jedan od ključa uspeha – ocenjuje Janković.

Ipak, misli da bi Klubu možda mogle da smetaju nedavne Ješićeve izjave u FSS. – Korupcije u fudbalu još postoji, ali treba sve malverzacije u transferima zaboraviti, napraviti sada rez i ići dalje, jer će teško moći da se dokaže sve što se dešavalo. Ješića treba podržati sa viših nivoa, jer on nema ljagu na svom imenu, zato im je sve otvoreno i rekao. Treba gajiti talente, napraviti dobre timove u svim klubovima, iskoreniti korupciju, pa će biti nade za srpski fudbal i novi fudbalski život.
Ukoliko bi se u Srbiju vraćao, došao bi jedino u Novi Sad, gde voli svoje prijatelje, kafe „Makijato“ i Tvrđavu. Što se posla tiče, fudbalski reprezentativac Bugarske planira da se vrati Klubu „Liteks“, i pomogne u radu kao bivši igrač, jer kako kaže, nije u godinama da se ponovo dokazuje. Svake novogodišnje praznike provede u Srbiji, što u Novom Sadu, što kod roditelja na Ljukovu, naseljenom mestu inđijske oštine.

- Prija mi mir sremske i bačke ravnice posle putovanja i života u petomilionskom gradu, smireni i opušteni mentalitet, kao i ljubaznost na svakom koraku. Posetiću i moj klub „Inđiju“ gde sam trčao bežeći iz škole, samo da bih trenirao, ali nisam siguran da bih to poželeo i svom trogodišnjem sinu Vuku.


Gordana Umičević, BLIC
 
Postojeći komentari (0)

Pošaljite komentar

*Ime:


*E-mail:


*Komentar:


Polja obelezena (*) su obavezna.