26.07.2008 Nazad  


Spremamo se za Drugo poluvreme
Gradonačelnik Inđije Goran Ješić u političkoj karijeri nije navikao na poraze, pa mu zato nije bilo nimalo svejedno kada je njegov kandidat za novog predsednika FS Srbije, Dragan - Aca Bulić, poražen od fudbalskog funkcionerskog veterana Tomislava Karadžića. Ipak, prvi čovek zvanično najevropskije opštine u Srbiji nije previše jadikovao, i to iz dva razloga. Prvi je taj što je, u neku ruku, i pravedno da oni koji su srpski fudbal doveli na postojeće grane vade užareno kestenje iz vatre, a drugi što, prema njegovim rečima, u toj misiji jamačno neće uspeti, pa njemu i njegovim istomišljenicima jedino preostaje da se ne opuštaju i već počnu s pripremama za nove izbore. Oni bi, prema proceni Pokreta za promene, mogli da se dogode u skorije vreme.

- Lako je u politici, stvari su manje ili više predvidive, iznenađenja se veoma retko događaju. Nažalost, u našem sportu situacija je sasvim drugačija. Ljudi menjaju mišljenja preko noći, što su minuli izbori za novog predsednika Saveza na najbolji mogući način i pokazali. Od čelnika FS Regiona istočna Srbija samo dva dana pre Izborne skupštine dobili smo uveravanja da će svoj glas dati Draganu Buliću. A kome su ga dali - imali smo priliku da vidimo. Treba li da naglašavam kako ne očekujem nikakve promene nabolje od ljudi koji su neodlaskom naše reprezentacije na EP u Austriju i Švajcarsku proćerdali 10 miliona evra - počinje iz „niskog starta“ razgovor Goran Ješić, predsednik Opštine Inđija i funkcioner Demokratske stranke.

Predložili ste tajno glasanje. Zbog čega?

- To je demokratski princip, a pošto odlično poznajem narav naših fudbalskih delegata, znao sam da će samo u slučaju da glasanje bude tajno smeti da odaberu kandidata prema savesti. Postojeći sistem vladavine u našem fudbalu egzistira 50-60 godina, tako da se sve odigralo prema starom dobro poznatom scenariju. Gajili smo neku nadu na samom početku, kada smo poveli sa 14:0 u glasovima, ali je veoma brzo došlo do izjednačenja i konačne pobede Karadžića.

Očigledno je, međutim, da je u našem fudbalu termin „opozicija“ do sada bio skoro nepoznatog porekla. Prvi put je posle petooktobarske revolucije opoziciono delovao sada pokojni Velibor Vasović, a uprkos porazu na poslednjim izborima, u našim redovima ima prostora za zadovoljstvo jer se prvi put u dogodilo da se skupština u takvoj meri podeli. Nije ni pobednicima lako kada pomisle da su trijumfovali sa samo sedam glasova više od neophodne većine.

Šta mislite, da li je u pitanju kraj prvog poluvremena ili se radi o poslednjem sudijskom zvižduku?

- Naravno da je reč o poluvremenu. Dobro ćemo se spremiti za nastavak utakmice. Uostalom, niko na pobedničkoj strani nije previše likovao posle pobede - malo mlakog aplauza i to je sve. A kako bi i likovali kada su svesni u kakvom se stanju nalazi naš fudbal i kako je mukotrpan posao pred njima. Stvarno im neće biti lako u ambijentu praznih stadiona, a čeka ih i formiranje adekvatne olimpijske reprezentacije, zatim teške kvalifikacije za odlazak na SP u Južnoafričkoj Republici... U celoj priči je najvažnije da u te poduhvate ulaze s praznom kasom.

Kakav utisak je na vas ostavio ekspoze predsednika Karadžića?

- Pravo da vam kažem, nisam ga ni slušao, morao sam da odem na potpisivanje jednog sponzorskog ugovora. Mada, znam da nisam ništa propustio - isti ljudi stalno čine ista dela i pričaju iste priče.

Ipak smo čuli jednu veliku novost, imajući u vidu da se predsednik zalaže za davanje prednosti klupskom fudbalu u odnosu na reprezentativni. Kako biste vi reagovali da ste na njegovom mestu?

- Sigurno bih na Olimpijske igre poslao najjači tim, pogotovo ako se zna da nam je veoma bitan povratak kulta reprezentacije. Kad može Mesi da igra za Argentinu, zašto bi pojedini drugorazredni fudbaleri iz domaćih klubova izostali sa spiska?

Mediji su u jednom trenutku plasirali informaciju da ćete upravo vi biti kandidat za predsednika. Ako je to bilo tačno, zašto ste se povukli?

- Istina je da mi je ponuđeno da budem kandidat, ali sam morao da razočaram svoje fudbalske prijatelje i da im se zahvalim na ponudi. Ipak, ja sam političar, tu sam gde sam, a posao koji trenutno radim isuviše me zaokuplja. Realno, nisu postojali objektivni uslovi da bih mogao na pravi način da se posvetim tom poslu. Naročito u postojećim okolnostima, o kojima sam već govorio. Priznajem da u izbornoj kampanji nismo bili baš najbolje organizovani. Naši protivnici već godinama drže u šaci brojne fudbalske radnike, koji iz tog razloga glasaju tako kako glasaju.

Čim su čuli da figurirate za predsedničkog kandidata, vaši oponenti su tokom izborne kampanje pokušali da vas diskredituju tako što su tvrdili da kao političar nemate pravo da rukovodite našim fudbalom.

- Bio je to nemušt pokušaj Milovana Đorića, pošto u mnogim evropskim fudbalskim savezima političari imaju neku funkciju. Moje zanimanje im je predstavljalo problem, a nije im smetalo to što su pojedini ljudi iz njihovih redova neprestano bili u kontaktu sa Zvezdanom Terzićem, čovekom koji je pobegao iz zemlje i nalazi se na Interpolovoj poternici. To je klasično nipodaštavanje države koja pokušava da Terzića privede pravdi. Nema dileme, crnogorski lobi je i ovoga puta odradio lavovski deo posla za pobednike.

A da ste prihvatili kandidaturu i da ste pobedili, koje tri stvari biste uradili za početak?

- Kao prvo, raščistio bih sa starim kadrovima s kojima je nemoguće kreirati bolju sudbinu našeg fudbala. Zatim bih poradio na drastičnom popravljanju imidža reprezentacije, u kojoj bi morali da igraju samo oni najbolji. Skoro sam negde pročitao podatak da je tokom poslednjih nekoliko godina 40 fudbalera OFK Beograda prodefilovalo kroz različite nacionalne selekcije, što dovoljno govori. E, onda bi na red došla borba za regularnost takmičenja. Stvarno je postalo neizdrživo iz godine u godinu slušati kako pojedinci govore „ovo prvenstvo je mnogo regularnije od prethodnog“. Tako vam praktično saopšte da nijedno nije regularno. Iz tog razloga bih ulogu komesara za takmičenje poverio nekom iskusnom pripadniku MUP-a, koji je upoznat s materijom i koji bi umeo da izađe na kraj sa svima koji se bave kriminalnim aktivnostima.

Zbog čega naš fudbal nema rejting kao u svim normalnim zemljama i zašto stadioni zvrje prazni?

- Jedno istraživanje je pokazalo da su prenosi domaće Superlige imali veću gledanost od Premijer lige. Jednostavno, iako je pojedinim ljubiteljima fudbala stadion udaljen nekih stotinak metara od kuće, oni ne žele da se prošetaju do komšiluka jer znaju da tamo neće imati ni elementarni komfor. Takođe, ne isplati im se da gube energiju pošto unapred znaju da će biti svedoci još jedne pozorišne predstave, a izlažu se i opasnosti da budu žrtve huligana. Bitno je i to što samo naši najveći klubovi imaju reflektore. U Evropi se utakmice igraju mahom u večernjim terminima, pošto je tada najveća zainteresovanost sponzora za oglašavanje.

Hajde da s fudbalskih pređemo na političke teme. Svojevremeno ste vlastitim angažmanom u Inđiji naterali mnoge da za vas kažu da ste „dečko koji obećava“ u srpskoj politici. Predviđali su vam brzi proboj na najvažnije funkcije u državi, a vi ste se odlučili za reizbor na mestu gradonačelnika. Kako je do toga došlo?

- Jednostavno, morali smo da odbranimo demokratsku vlast u Inđiji. Međutim, ne zaboravite da imam samo 34 godine i nemam razloga za žurbu. Na kraju krajeva, možda sutra ne budem političar, nego menadžer u nekoj kompaniji.

Prošle godine organizovali ste jedan od najvećih muzičkih događaja na ovim prostorima - koncert grupe „Red hot čili pepers“. Više od 100.000 njihovih obožavalaca izvršilo je „desant“ na Inđiju, ceo hepening protekao je besprekrno, ali Srbi ne bi bili Srbi kada se ne bi žalili. Ovaj put im je smetala gužva prilikom odlaska s mesta događaja.

- Kada građani Inđije odu na koncert Bijelog dugmeta na Carevu ćupriju i kućama se vrate u pet sati ujutru, onda to nije vest za beogradske medije. A kad po završetku najvećeg koncerta u Srbiji dođe do zastoja u saobraćaju na izlazu iz Inđije, obavezno kukaju. Pri tom, krivi su bili policajci jer nisu poštovali dogovor, nego su se povukli čim je pala kiša. Tim povodom zvao me je i Vlade Divac, da mi poruči da se ne brinem, jer je posle jednog koncerta u Americi zbog gužve četiri sata sedeo u limuzini i nije mogao da mrdne.

Kada smo već kod koncerata, ako je Dragan Marković Palma pozvao Seku Aleksić da peva Borisu Tadiću i ambasadorima tokom seoske slave u Končarevu, koga biste vi pozvali da zabavi predsednika i diplomatski kor na slavi Inđije?

- Zavisi od budžeta. Robija Vilijamsa ili lokalnu pevačicu iz Sremske Mitrovice...

OKVIR

Fiks jedan za stabilnu vladu

Kladioničarski rečeno, ako je „kec“ duga i stabilna vlada, „iks“ nestabilna vlada čija je sudbina neprestano pod znakom pitanja, a „dvojka“ brzi pad vlade, šta biste vi odigrali?

- Fiks jedan! Biće to najverovatnije jedna od najstabilnijih vlada do sada. SPS je više nego solidan partner, u principu su veoma konstruktivni, što mi uliva nadu da će sve biti u redu.

Mozzart Sport
 
Postojeći komentari (0)

Pošaljite komentar

*Ime:


*E-mail:


*Komentar:


Polja obelezena (*) su obavezna.